Туризам

Босна и Херцеговина је сложена мултиетничка, мултикултурна и мултиконфесионална држава која се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, те јединствене административне јединице локалне самоуправе – Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине.

Након распада бивше Југославије, у којој је Босна и Херцеговина била једна од шест република, те четверогодишњег рата од 1991. до 1995. године, на основу Дејтонског мировног споразума из новембра 1995.године, формирана је данашња држава Босна и Херцеговина.

Територија Босне и Херцеговине налази се у централном дијелу Балканског полуострва, на раскрсници путева између источне и западне цивилизације. Захваљујући томе одувијек је била предмет интересовања великих сила.

Ове просторе насељавали су Илири, Келти и Римљани, а доласком Јужних Славена у VI-VII вијеку почиње нови период у историји народа, потомака Славена који и данас живе на овим просторима. Зачеци босанске државе датирају из XI вијека. Још нестабилну државу, у XV вијеку је окупирала Османска империја, а потом након готово 400 година турске владавине, Аустроугарска. Двадесети вијек доноси нова страдања. Повод за Први свјетски рат било је убиство аустроугарског пријестолонасљедника управо у Сарајеву, главном граду Босне и Херцеговине. У саставу прве Југославије између два рата, под окупацијом НДХ у Другом свјетском рату, БиХ је након тога била у саставу заједничке социјалистичке Југославије.

Народе на овим просторима, Србе, Хрвате, Бошњаке и друге, различите по култури и конфесији (православни, католици, муслимани, јевреји), поред бројних разлика, повезују богата и бурна заједничка историја, сродни језици истих коријена и породичне везе.

Трагови догађаја протеклих вијекова могу се наћи на сваком кораку ове земље која је претрпјела силна страдања. Међу многобројним културним, историјским и архитектонским споменицима свакако се издвајају Стари мост на ријеци Неретви у Мостару из XVI в. и Мост на ријеци Дрини у Вишеграду из XVI в., који спадају у свјетску баштину и под заштитом су UNESCO-а. Не мање значајни су сакрални објекти као што су надгробни споменици – стећци – из раног периода босанске државе, Газихусрефбегова џамија у Сарајеву (XV.в.), православни манастир Житомислић у Херцеговини (XIV в.), Фрањевачки самостан у Краљевој Сутјесци (XIV в.), Хагада – света књига сефардских Јевреја донесена из Шпаније у XVI в. и др. Многи од јединствених културних споменика нашег заједничког насљеђа у посљедњем рату су претрпјели оштећења или чак потпуна разарања. Али заједничким снагама БиХ и међународне заједнице интензивно се ради се на њиховој обнови и заштити.

Босна и Херцеговина је брдовита земља, богата шумом и бројним планинским бистрим ријекама и језерима. Споменућемо само неке ријеке попут Дрине, Уне, Неретве, Врбаса, које су познате и изван граница наше земље и које окупљају спортисте из других држава на такмичењима у рафтингу. Није случајно ни то што су у Сарајеву 1984. године организоване XIV Зимске олимпијске игре, јер Сарајево је окружено магичним планинама Јахорином, Бјелашницом и Игманом, које су постале свјетски познати скијашки центри.

Континентална клима са дугим и сњежним зимама је обиљежје Босне, док јужни дио – Херцеговина, има благородну приморску климу, па се ту узгајају надалеко познате херцеговачке сорте грожђа и праве добра вина, те производи врхунски мед.

Босна и Херцеговина има излаз на Јадранско море и свој туристички бисер, град Неум. Осим зимског и љетног туризма, у БиХ се његује и вјерски туризам у Међугорју, којe је центар окупљања католичких вјерника из читавог свијета. Национални паркови Сутјеска и Козара, природни резерват ријетких птица Хутово блато, бањска одмаралишта са љековитим водама, само су нека од мјеста која просјечни страни туриста не може заобићи. Богата национална кухиња, изњедрена из утицаја разних култура и традиција, те минералне воде са изворишта Кисељака, Тешња и Тузле, уз специфичан менталитет народа, не могу оставити раводушним ниједног странца.

Босна и Херцеговина се поноси својим културним посленицима, књижевницима и пјесницима као што су нобеловац Иво Андрић, Меша Селимовић, Мак Диздар, Петар Кочић, Јован Дучић, Алекса Шантић. Свјетски су познати и наши режисери с краја XX вијека, прије свега Емир Куструрица и оскаровац Данис Тановић, чији су филмови добили најпрестижније међународне награде. Данас, више од двије деценије након посљедњег рата, градови као што су Сарајево, Бања Лука, Мостар, Требиње, средишта су културних збивања, од филмског фестивала у Сарајеву, дана сарајевске културе «Сарајевска зима», до Фестивала фолклора у Бања Луци, поетских дана у Требињу и Вишеграду, Ликовне колоније у Почитељу код Мостара, којa окупљају како домаће умјетнике, тако и умјетнике из цијелог свијета.